35º aniversarios JAT Boeing 737-300
AW | 2020 12 20 14:33 | AIRLINES HISTORY
Continua volando Boeing 737-300 más antiguo del mundo
El 17 de Diciembre de 1985 aterriza en Belgrado, la República de Yugoslavia el primer Boeing 737-300 después de volar en ferry 12.000 kilómetros desde Seattle (WA) con dos repostadas de combustible en Canadá y Shannon (Irlanda), el cuarto Boeing 737-300 para JAT Jugoslovenski Aerotransport, registrado YU-ANI Boeing 737-3H9 MSN: 23416, arribando por primera vez en la pista del Aeropuerto de Belgrado. Al día siguiente, iniciaba una larga trayectoria con el primer vuelo JU350 a Frankfurt, Alemania. Después de transportar a más de tres millones de pasajeros en 35 años, el YU-ANI sigue en servicio y marcando un hito histórico, convirtiéndose el Boeing 737 de pasajeros más antiguo de la Serie 300, conocida como la Serie Classic todavía en servicio regular de pasajeros.
La historia detrás del tipo de avión Boeing 737-300 en JAT se remonta a 1984, cuando la aerolínea estaba buscando un nuevo avión para su red euro-mediterránea, que reemplazaría a la flota DC-9 y Boeing 727. El DC-9 más antiguo en ese momento tenía catorce años, y el Boeing 727 tenía diez años. Debido a un mercado volátil, altos precios de combustible y competencia, JAT reaccionó antes de lo previsto. El objetivo principal era encontrar un tipo de aeronave que proporcionara frecuencias más altas. Se tomó la decisión de ir con el Boeing 737-300, en lugar del MD-80/81/82 (DC-9 Super 80) que ya estaba en uso en la flota de Inex Adria, mientras que el Airbus A320 iba a entrar recién en servicio comercial en Abril de 1988 con la aerolínea de lanzamiento Air France.
Para JAT Airlines había sido una decisión muy arriesgada. El Boeing 737-300 estaba entrando en servicio a finales de 1984 y además de una compañía de chárter británica, no había pedidos para este tipo de avión en Europa, de los cuales seis transportistas habían solicitados pedidos en ese momento a través del mundo. Esto dificultó el uso de la aeronave en términos de operaciones, mantenimiento, entrenamiento de la tripulación, entre otros detalles. El nuevo concepto adoptado por la Boeing en la nueva generación del Boeing 737 Classic había traído una serie de nuevas características y muchas mejoras aerodinámicas, estructurales, de cabina entre otros detalles, como así también cambios estructurales de los materiales compuestos en todos los controles de vuelo para reducir el peso específico de la aeronave. La única planta motriz fue la impulsada por la General Electric GE Snecma CFM-56-3, que estaba en el núcleo de las mejoras del Boeing 737-300 la versión inicial y demostró ser casi un 20% más eficiente que el Pratt & Whitney JT8D utilizado en modelos de la versión inicial Boeing 737-200/200ADV, como así en los McDonnell Douglas DC-9 en aquel tiempo.
JAT se convirtió en el primer operador europeo en introducir el tipo de aeronave de segunda generación en el servicio programado y, en ese momento, tenía a su disposición una de las flotas más modernas del mundo. El contrato con la Boeing y JAT fue firmado el 23 de Septiembre de 1984, inicialmente para la compra de dos aviones 737-300. La capacitación de la tripulación para la introducción del primer par de 737-300 involucrados involucraron a doce capitanes y doce primeros oficiales, volando 100 horas bajo la supervisión de instructores de Boeing. Se siguió un proceso similar para los dos Serie 300 adicionales, ordenados en Marzo de 1985. El tercer y cuarto Classic 737 fueron YU-ANH y YU-ANI. Tuvieron sus primeros vuelos en Diciembre de 1985. En 1986 llegaron dos 737 más denominados YU-ANJ y YU-ANL, mientras que en Noviembre de 1987 el registrado YU-ANK había iniciado operaciones. Finalmente, los dos últimos, YU-ANV y YU-ANW, desembarcaron en Belgrado en 1988. En este año, la utilización diaria media de los nueve Boeing 737-300 era de 08:16 horas. Las versiones de los Boeing 737-300 de JAT tenían un total de 138 asientos. En la parte delantera del avión había 54 asientos previstos para los pasajeros en la Adriatic Class y 84 para los pasajeros de Economy Class. La Adriatic Class fue la clase de negocios especial de JAT, un producto único en los cielos de Europa y fue introducido en 1983. Ambas clases tenían asientos más cómodos y el compartimento de cabeza para equipaje de mano era más grande que cualquier otro avión de la flota de JAT. La cabina también contaba con un sistema de transmisión de vídeo para películas más cortas y demostraciones de seguridad, así como un sistema de música de ocho canales. Más tarde, algunos de los Boeing 737 tenían una nueva clase ejecutiva con una configuración de 2-2 en las tres primeras filas, mientras que algunos tenían asientos medios bloqueados, y ahora, los 737 restantes están volando en todos los diseños de clase económica (144 asientos). Los Boeing 737 de JAT contaban con una diferenciación a los otros en la Serie 300 porque no tenía una cabina EFIS (Electronic Flight Instrument System). Además, otro hecho interesante es que durante la década de 1990, los ingenieros y mecánicos de JAT trataron con éxito la corrosión en una parte del ala del 737, que era un procedimiento desconocido en ese momento. Más tarde, Boeing introdujo esta práctica como un procedimiento de mantenimiento estándar para toda la familia.
Además de su propia flota 737-300, JAT Airlines arrendó varios Boeing 737 adicionales durante el tiempo. El más longevo de ellos fue el Boeing 737-3Q4 YU-AON, seguido por YU-AOU y YU-AOV, arrendado de Bulgaria Air. También la versión más grande, Boeing 737-400 fue parte de la flota durante la década de 2000 con registros YU-AOO, YU-AOR, YU-AOS y YU-AOK. La aerolínea desplegó exclusivamente el avión en algunas rutas, como el servicio Belgrado-Tivat-Londres en 2004. Además, JAT arrendó, dominantemente a través del arrendamiento drive-lease, su propia flota de Boeing 737-300 a otras aerolíneas de Europa, Africa, Oriente Medio e incluso en Australia en 1989 los aviones matrículas YU-AND y YU-ANJ que volaron para Australian Airlines. Además, debido a las sanciones de las Naciones Unidas, el Boeing 737-300 registro YU-ANI fue castigado por la fuerza y mantenido en el Aeropuerto de Istambul durante ocho años, siendo devuelto a su base en Mayo 2000.
La aeronave adquirida por JAT Yugoslav Airlines también ha volado para su sucesor Jat Airways y actualmente está volando bajo la marca chárter de Air Serbia/Aviolet. A lo largo de su vida útil, ha sido arrendado a varias aerolíneas, incluyendo Constellation International, Camerún Airlines, Air Malta, Tunis Air, MAT y Air Ivoire.
Hoy en día, sólo dos Boeing 737-300 con registros YU-ANI y ANK continúan volando para la aerolínea chárter de Air Serbia/Aviolet, efectuando vuelos de ocio, pero también se puede ver en algunos de los principales aeropuertos europeos en servicios regulares. El primer Boeing 737, YU-AND, está aparcado desde Febrero de 2020 y está a la espera de ser colocado en el Museo de Aviación de Belgrado. Después de millones de pasajeros y kilómetros volados, el futuro de los 737-300 restantes es incierto, especialmente en la actualidad, cuando el sector de la aviación está en uno de sus períodos más difíciles de transitar. Después de un largo historial de vuelo, el Boeing 737-300 todavía continúa volando, muchas veces resistiéndose a los embates del tiempo y los cambios vertiginosos económicos que trae la actualidad, pero que sin lugar a dudas, después de 35 años de gloriosas aventuras continúa marcando un hito en la aviación comercial mundial.
35th JAT Boeing 737-300 Anniversaries
The world’s oldest Boeing 737-300 continues to fly
On December 17, 1985, the first Boeing 737-300 landed in Belgrade, the Republic of Yugoslavia after flying 12,000 kilometers by ferry from Seattle (WA) with two refueling in Canada and Shannon (Ireland), the fourth Boeing 737- 300 for JAT Jugoslovenski Aerotransport, registered YU-ANI Boeing 737-3H9 MSN: 23416, arriving for the first time on the runway at Belgrade Airport. The next day, he began a long journey with the first JU350 flight to Frankfurt, Germany. After carrying more than three million passengers in 35 years, the YU-ANI remains in service and marking a historic milestone, becoming the oldest passenger Boeing 737 of the 300 Series, known as the Classic Series still in regular service from passengers.
The history behind the Boeing 737-300 aircraft type at JAT dates back to 1984, when the airline was looking for a new aircraft for its Euro-Mediterranean network, which would replace the DC-9 and Boeing 727 fleet. The older DC-9 in He was fourteen at the time, and the Boeing 727 was ten. Due to a volatile market, high fuel prices and competition, JAT reacted earlier than expected. The main goal was to find a type of aircraft that would provide higher frequencies. The decision was made to go with the Boeing 737-300, instead of the MD-80/81/82 (DC-9 Super 80) that was already in use in the Inex Adria fleet, while the Airbus A320 was to enter. newly in commercial service in April 1988 with the launch airline Air France.
For JAT Airlines it had been a very risky decision. The Boeing 737-300 was entering service in late 1984 and in addition to a British charter company, there were no orders for this type of aircraft in Europe, of which six carriers had placed orders at that time across the world. This made it difficult to use the aircraft in terms of operations, maintenance, crew training, among other details. The new concept adopted by Boeing in the new generation of the Boeing 737 Classic had brought a series of new features and many aerodynamic, structural, and cabin improvements among other details, as well as structural changes to the composite materials in all flight controls. to reduce the specific weight of the aircraft. The sole powerplant was the one powered by the General Electric GE Snecma CFM-56-3, which was at the core of the improvements to the initial Boeing 737-300 and proved to be nearly 20% more efficient than the Pratt & Whitney JT8D. used in early version Boeing 737-200 / 200ADV models, as well as McDonnell Douglas DC-9 models at that time.
JAT became the first European operator to introduce the second-generation type of aircraft into scheduled service, and at that time had one of the most modern fleets in the world at its disposal. The contract with Boeing and JAT was signed on September 23, 1984, initially for the purchase of two 737-300 aircraft. Crew training for the introduction of the first pair of 737-300s involved involved twelve captains and twelve first officers, flying 100 hours under the supervision of Boeing instructors. A similar process was followed for the two additional 300 Series, ordered in March 1985. The third and fourth Classic 737s were YU-ANH and YU-ANI. They had their first flights in December 1985. In 1986 two more 737s called YU-ANJ and YU-ANL arrived, while in November 1987 the registered YU-ANK had started operations. Finally, the last two, YU-ANV and YU-ANW, landed in Belgrade in 1988. In this year, the average daily use of the nine Boeing 737-300s was 08:16 hours. JAT versions of the Boeing 737-300 had a total of 138 seats. At the front of the plane there were 54 seats provided for passengers in Adriatic Class and 84 for passengers in Economy Class. The Adriatic Class was JAT’s special business class, a unique product in the skies of Europe and was introduced in 1983. Both classes had more comfortable seats and the head compartment for carry-on luggage was larger than any other aircraft in the company. JAT fleet. The cabin also featured a video transmission system for shorter movies and safety demonstrations, as well as an eight-channel music system. Later, some of the Boeing 737s had a new business class with a 2-2 configuration in the first three rows, while some had locked middle seats, and now, the remaining 737s are flying in all economy class designs (144 seats). JAT’s Boeing 737s had a differentiation from the others in the 300 Series because they did not have an EFIS (Electronic Flight Instrument System) cockpit. Also, another interesting fact is that during the 1990s, JAT engineers and mechanics successfully treated corrosion on a part of the 737’s wing, which was an unknown procedure at the time. Later, Boeing introduced this practice as a standard maintenance procedure for the entire family.
In addition to its own 737-300 fleet, JAT Airlines leased several additional Boeing 737s during the time. The oldest of these was the Boeing 737-3Q4 YU-AON, followed by YU-AOU and YU-AOV, leased from Bulgaria Air. Also the largest version, Boeing 737-400 was part of the fleet during the 2000s with YU-AOO, YU-AOR, YU-AOS and YU-AOK registrations. The airline exclusively deployed the aircraft on some routes, such as the Belgrade-Tivat-London service in 2004. In addition, JAT leased, predominantly through drive-lease, its own fleet of Boeing 737-300s to other airlines in Europe, Africa , The Middle East and even in Australia in 1989 the aircraft registration YU-AND and YU-ANJ that flew for Australian Airlines. Furthermore, due to United Nations sanctions, the YU-ANI registered Boeing 737-300 was forcibly punished and kept at Istanbul Airport for eight years, being returned to its base in May 2000.
The aircraft acquired by JAT Yugoslav Airlines has also flown for its successor Jat Airways and is currently flying under the Air Serbia/Aviolet charter brand. Throughout its useful life, it has been leased to various airlines, including Constellation International, Cameroon Airlines, Air Malta, Tunis Air, MAT and Air Ivoire.
Today, only two Boeing 737-300s with YU-ANI and ANK registrations continue to fly for Air Serbia / Aviolet’s charter airline, making leisure flights, but it can also be seen at some of the main European airports on regular services. The first Boeing 737, YU-AND, has been parked since February 2020 and is waiting to be placed at the Belgrade Aviation Museum. After millions of passengers and kilometers flown, the future of the remaining 737-300s is uncertain, especially today, when the aviation sector is in one of its most difficult periods to travel. After a long flight history, the Boeing 737-300 still continues to fly, often resisting the ravages of time and the dizzying economic changes that today brings, but without a doubt, after 35 years of glorious adventures it continues marking a milestone in global commercial aviation.
JAT AIRLINES HISTORY
Jat Airways was the national flag carrier and the largest airline in Serbia, and formerly Yugoslavia. Founded in 1927 as Aeroput, the airline ceased operations during World War II. After resuming flights in 1947, the airline was renamed Jugoslovenski Aerotransport (JAT) on April 1, 1947. The airline was renamed again on August 8, 2003. Jat Airways and its predecessors were one of the oldest airlines that they were still in operation. Flight operations were based at Belgrade’s Nikola Tesla Airport, and the airline operated scheduled services to 72 international destinations, outside of areas that were previously part of Yugoslavia, as well as charters and wet leases. Jat Airways was owned by the Serbian government and had 1,250 employees. On August 1, 2013, the Government of Serbia and Etihad Airways entered into an agreement that reorganized the operations of Jat Airways, renaming it Air Serbia after the end of the transition period. Certain assets, such as the ATR 72 aircraft, would be transitioned to Air Serbia, while other assets (such as the 737-300) would remain under the JAT Airways brand until retired. The change marked the end of 66 years for the JAT brand.
35º годишњица ЈАТ-овог боинга 737-300
Најстарији Боеинг 737-300 и даље лети
17 децембра 1985. први Боеинг 737-300 слетео је у Београд, Република Југославија, након што је 12.000 километара прелетео трајектом из Сијетла (ВА) са два пуњења горивом у Канади и Шенону (Ирска), четврти Боеинг 737- 300 за ЈАТ Југословенски Аеротранспорт, регистровани ИУ-АНИ Боеинг 737-3Х9 МСН: 23416, који први пут стиже на писту на београдски аеродром. Следећег дана започео је дуго путовање првим летом ЈУ350 за Франкфурт, Немачка. Након превоза више од три милиона путника у 35 година, ИУ-АНИ остаје у служби и обележава историјску прекретницу, постајући најстарији путнички Боеинг 737 из серије 300, познат као класична серија која је и даље у редовном саобраћају путници.
Историја иза типа авиона Боеинг 737-300 у ЈАТ-у датира из 1984. године, када је авио-компанија тражила нови авион за своју евро-медитеранску мрежу, који би заменио флоту ДЦ-9 и Боеинг 727. Старији ДЦ-9 у Тада је имао четрнаест, а Боеинг 727 десет година. Због нестабилног тржишта, високих цена горива и конкуренције, ЈАТ је реаговао раније него што се очекивало. Главни циљ је био пронаћи врсту летелице која би пружала веће фреквенције. Донета је одлука да се иде са Боеингом 737-300, уместо МД-80/81/82 (ДЦ-9 Супер 80) који је већ био у употреби у флоти Инек Адриа, док је требало да уђе Аирбус А320. недавно у комерцијалној служби у априлу 1988. године са лансираном авиокомпанијом Аир Франце.
За ЈАТ Аирлинес то је била врло ризична одлука. Боеинг 737-300 је почео да се користи крајем 1984. године, а поред британске компаније за чартер, у Европи није било наруџби за ову врсту авиона, од којих је шест превозника тада наручило широм света. То је отежало употребу авиона у погледу операција, одржавања, обуке посаде, између осталих детаља. Нови концепт који је Боеинг усвојио у новој генерацији Боеинга 737 Цлассиц донео је низ нових карактеристика и многа аеродинамичка, структурна и побољшања кабине, између осталих детаља, као и структурне промене композитних материјала у свим контролама лета. да се смањи специфична тежина летелице. Једина погонска јединица била је она коју је покретао Генерал Елецтриц ГЕ Снецма ЦФМ-56-3, која је била у основи побољшања почетног Боеинга 737-300 и показала се готово 20% ефикаснијом од Пратт & Вхитнеи ЈТ8Д. коришћени у раној верзији модела Боеинг 737-200/200АДВ, као и модели МцДоннелл Доуглас ДЦ-9 у то време.
ЈАТ је постао први европски оператер који је увео авион друге генерације у редовни промет и у то време је имао на располагању једну од најмодернијих флота на свету. Уговор са Боингом и ЈАТ-ом потписан је 23. септембра 1984. године, у почетку за куповину два авиона 737-300. У обуци посаде за увођење првог пара од 737-300, учествовало је дванаест капетана и дванаест првих официра, летећи 100 сати под надзором инструктора Боинга. Сличан поступак је следен за две додатне серије 300, наручене у марту 1985. Трећи и четврти Цлассиц 737 били су ИУ-АНХ и ИУ-АНИ. Прве летове имали су у децембру 1985. 1986. године стигла су још два 737 под називом ИУ-АЊ и ИУ-АНЛ, док је у новембру 1987. регистровани ИУ-АНК започео са радом. Коначно, последња два, ИУ-АНВ и ИУ-АНВ, слетела су у Београд 1988. У овој години просечна дневна употреба девет Боинга 737-300 била је 08:16 сати. ЈАТ верзије Боеинга 737-300 имале су укупно 138 седишта. Испред авиона било је предвиђено 54 места за путнике у јадранској класи и 84 за путнике у економској класи. Јадранска класа била је посебна ЈАТ-ова пословна класа, јединствени производ на небу Европе, који је представљен 1983. Обе класе су имале удобнија седишта, а главни претинац за ручни пртљаг био је већи од било ког другог авиона у компанији. Флота ЈАТ-а. Кабина је такође имала систем видео преноса за краће филмове и безбедносне демонстрације, као и осмоканални музички систем. Касније су неки од Боинга 737 имали нову пословну класу са конфигурацијом 2-2 у прва три реда, док су неки имали закључана средња седишта, а сада преостали 737 лете у свим дизајном економске класе ( 144 места). ЈАТ-ови Боеинг 737 разликовали су се од осталих у серији 300 јер нису имали кокпит ЕФИС (Елецтрониц Флигхт Инструмент Систем). Такође, још једна занимљива чињеница је да су током 1990-их ЈАТ-ови инжењери и механичари успешно третирали корозију на делу крила 737, што је у то време био непознат поступак. Касније је Боеинг увео ову праксу као стандардни поступак одржавања за целу породицу.
Поред сопствене флоте 737-300, ЈАТ Аирлинес је за то време закупио и неколико додатних боинга 737. Најстарији од њих био је Боеинг 737-3К4 ИУ-АОН, праћен ИУ-АОУ и ИУ-АОВ, изнајмљеним од компаније Булгариа Аир. Такође највећа верзија, Боеинг 737-400 био је део флоте током 2000-их година са ИУ-АОО, ИУ-АОР, ИУ-АОС и ИУ-АОК регистрацијама. Авиокомпанија је ваздухоплов ексклузивно распоредила на неким линијама, попут услуге Београд-Тиват-Лондон 2004. Поред тога, ЈАТ је изнајмио, углавном путем драјвера, сопствену флоту Боинга 737-300с другим авиокомпанијама у Европи, Африци. , Блиски Исток, па чак и у Аустралији 1989. године, регистрација ваздухоплова ИУ-АНД и ИУ-АЊ која је летела за Аустралиан Аирлинес. Даље, због санкција Уједињених нација, регистровани ИУ-АНИ Боеинг 737-300 присилно је кажњен и осам година задржан на аеродрому у Истанбулу, враћен у своју базу у мају 2000 године.
Авион који је набавио ЈАТ Југословенски авио-превозник такође је летео за свог наследника Јат Аирваис-а и тренутно лети под чартер марком Аир Сербиа/Авиолет. Током свог корисног века коришћења изнајмљиван је разним авио компанијама, укључујући Цонстеллатион Интернатионал, Цамероон Аирлинес, Аир Малта, Тунис Аир, МАТ и Аир Ивоире.
Данас само два авиона типа Боеинг 737-300 са ИУ-АНИ и АНК регистрацијама настављају да лете за чартер авио-компанију Аир Сербиа / Авиолет, обављајући летове за разоноду, али то се може видети и на неким од главних европских аеродрома на редовним линијама. Први Боеинг 737, ИУ-АНД, паркиран је од фебруара 2020. године и чека на смештај у београдском Музеју ваздухопловства. Након прелета милиона милиона путника и километара, будућност преосталих 737-300-их је неизвесна, посебно данас, када је ваздухопловни сектор у једном од најтежих периода путовања. После дуге историје лета, Боеинг 737-300 и даље наставља да лети, често се одупирући зубу времена и вртоглавим економским променама које данас доноси, али без сумње, после 35 година славних авантура наставља се представљајући прекретницу у глобалном комерцијалном ваздухопловству.
PUBLISHER: Airgways.com
DBk: Airserbia.com / Exyuaviation.com / Boeing.com / Alastair Gardiner / Airgways.com
AW-POST: 202012201433AR
A\W A I R G W A Y S ®
